Pršuta je delicija koju dobijamo od kapitalnijih primeraka svinjskog roda, a za koju, kažu, treba imati znanja, sreću, ali i povoljne klimatske i fizičko-geografske uslove za sušenje i zrenje mesišta. Brižno odnegovana višegodišnja pršuta (ili švapski: šunka) jednostavno nije za pijacu (market), nema para kojima se može kupiti to zadovoljstvo, jer dobra pršuta nije proizvod, ni marksistički ni kapitalistički (sic), već će pre bit artefakt, ali ne u rečničkom smislu (opet proizvoda), već magijskog predmeta koji ne može biti stvoren niti uništen uobičajenim metodama i postupcimaIzvor: Radio NetizenFree Music Archive: Pršute - Dobrodošli u četrdeseteDa prevedem i skratim priču: Eto, tako vam je nastao ovaj album Pršuta, ne kao proizvod benda, čak ni kao projekat, već najpre kao pokret nečega što je u gastronomiji već ponovo poznato, a što nazivamo domaćom, zdravom ili ne znam već kakvom hranom. Kao, odeš kod nekog u goste, pa taj kaže: E, imam ovde domaće rakije, imam domaće pršute, imam vina domaćega, pa lepo sedite i uživate, dok se ne nakitite. Ovo vam je to isto, samo u muzici. Baš tako. Muzički delikates, radost domaće radinosti. Nema to nigde da se kupi, nema nigde da se vidi, može da se okusi, al samo ako imaš sreće da te ugoste.
Nemam pojma kako bi neki muzikolog žanrovski raskarakterisao Pršute. Jer, kao što svaki ozbiljan film nema žanr (neg dobro dozirane količine akcije, drame, trilera, erotike, mjuzikla u neizvesnoj isprepletenosti komedije i tragedije), tako ni ozbiljnu muziku ne možemo tek tako žanrovski kasapiti na pop, rok, folk, džez, etno, world, lokal ili glokal.
Možemo, eventualno, navesti organske sastojke ovih pesama: Zoki Bates, pravo iz kuhinje, sa kutlačom na mikrofon; Mečka, straight from unstraightness; Pedál Robi (iz Roboteke), hmmm, krajnje neuhvatljiv sastojak; Nenad, psiho-delija banatska, s ludaje sišo; Felix, prva violina panonskog blatišta; Antika, sentomaško-srbobranski traktorista; Vlada Paniks, jagodinski mađaron bez imalo krize identiteta; Faki, neuspešno pripitomljen indijanac Selebinjskih pustara; Kruno, izvanzemaljac, iskopan iz Kopačkog rita; profesor Armand, peštanska škola, ljuti i namrgođeni tezgaroš; i profesor Buga, najljući tezgaroš, sveprisutan začin svih mogućih čorbi;
Ovde, na ovom albumu, ima ih devet, takvih komada, različito soljenih i ispiranih, od kojih je svaki na drugim mestima i u drugačijim uslovima dozrevao. Devet komada, tanko izrezanih, serviranih, kao apetajzer, starter, uz društvo ili intimna druženja, uz rakijicu, vince, u svakoj kuhinjici, konobi, na pikniku, a može i po gradskim parkovima.
A lude četrdesete, one iz naslova, mogle bi jednako da se odnose kako na one četrdesete, tako i na ove druge četrdesete, kojima i ja nekako naginjem. Kako već kome kuca i otkucava.
U srca svoja gledajte, ne u istorije.
LOCATION: Subotica, Serbia
ACTIVE: 2001 - present
Label: self-released
MEMBERS:
* Zoran Rankov - vocals
* Aleksandar Petrović Mečka - ac. & el. guitar
* bass
* -
* Guests:
* Lajko Felix - violin
* Brasnyo Antal - braca
* Bunford Gabor Buga - sax
* Nenad Knežević - trumpet
* Takacs Tibor - clarinet
* Vladimir Todorović - ac. guitar/ tarabuka
* Mesaroš Armand - bass
* Ambruš Robert - drums
* Krunoslav Virovac - drums
* Vladimir Rusić - programming
